Hidronefroza

 

Hidronefroza predstavlja stanje kod kog dolazi do zadržavanja urina u sabirnom sistemu bubrega, a ogleda se u njegovom proširenju. Proširena je bubrežna karlica (pijelon) i bubrežne čašice (kaliksi). U slučaju većeg proširenja dolazi do pritiska na bubrežno tkivo (parenhim). Najčešći razlog hidronefroze je suženje (stenoza) pijeloueteralnog spoja (spoj bubrežne karlice i mokraćovoda).

Stenoza pijeloureteralnog spoja spoja je suženje spoja bubrežne karlice (pijelona) i mokraćovoda (uretera). Najčešći razlog ovoj pojavi je prepreka u normalnom toku urina iz bubrega do uretera. Kada je u pitanju urođeno stanje najčešće se može uočiti još prenatalno, tokom ultrazvučnog pregleda. Može nastati i kao posledica infekcije ili traume.

Stenoza pijeloureteralnog (PU) spoja se mogu i spontano popraviti. U slučaju da se ne dijagnostikuju tokom trudnoće moguće je da se u ranom detinjstvu pojave infekcije bubrežnog sistema- pijelonefritisi. Stenoza PU spoja vremenom dovodi do dilatacije pijelokaliksnog sistema i nastanka hidronefroze- nakupljanja mokraće u kanalnom sistemu bubrega zbog prepreke u oticanju urina. Hidronefroza može dovesti do gubitka funkcije bubrega.

 

 

Stenoza PU spoja nekad ne mora imati simptome i nekad se manifestuje prvi put tek u odmaklom školskom dobu. Ukoliko se stenoza „aktivira“ dolazi do pojave akutnog bola u abdomenu ili hronične upale donjeg dela leđa i mišića stomaka. Ovakvi bolovi mogu podsećati na renalne kolike i javljaju se nakon prevelikog unosa tečnosti. Bolovi se mogu javiti prilikom mokrenja, a mogu postojati i mučnina i povraćanje.

Pacijenti se obraćaju lekaru zbog čestih urinarnih infekcija (pijelonefritisa) ili kada primete krv u urinu (hematurija).

Prvi korak u postavljanju dijagnoze je anamneza. Neke od dijagnostičkih testova i ispitivanja su :

Lečenje ovog stanja zahteva korektivnu hiruršku intervenciju koja se naziva pijeloplastika. Svrha lečenja je poboljšati protok urina i prevenirati dalje oštećenje parenhima bubrega. Nekada je neophodno odmah postaviti stent, kateter ili perkutanu nefrostomu kako bi se makar privremeno uklonili simptomi blokade oticanja mokraće. ,

Cilj pijeloplastike je odstraniti suženi deo uretera. Operacija se izvodi u opštoj anesteziji. Pred kraj zahvata se plasira unutrašnji ureteralni stent poznat i kao „double J“ stent. Nakon mesec dana od operacije uklanja se stent i završava se lečenje.

Komplikacije mogu biti vezane za anesteziju ili specifične komplikacije. Moguće pojave krvarenja, infekcije, pojava postoperativne kile u predelu reza, oštećenja okolnih organa, curenje mokraće na dren koji se postavlja tokom operacije.