HIPETROFIČNI KLITORIS
Hipetrofija klitorsa predstavlja promenu veličine klitorisa, odnosno njegovo uvećanje. Uglavnom se radi o urođenom poremećaju.
Koji su uzroci hipertrofije klitorisa?
Uvećanje klitorisa se može uočiti na rođenju ili kasnije u životu. Ako se promena uoči na rođenju treba posumnjati na kongenitalnu adrenalnu hiperplaziju, gde dolazi do povećane produkcije androgena što će imati za posledicu nastanak ambivalentnih genitalija bebe, takvih da se ne može precizno reći ni da su muške ni da su ženske.
Policistični jajnici su jedan od uzroka uvećanja klitorisa. Upotreba progesterona u trudnoći može takođe dovesti do hipetrofije klitorisa. Upotreba androgena, kod bodibildera, ili testosterona može takođe dovesti do ovog stanja.
Kada je potrebno javiti se lekaru?
Obavezno se javite Vašem lekaru ako se veličina vašeg klitorisa ne smanji u roku od jednog dana. Takođe je neophodno javiti se lekaru ako osetiti bilo kakvu nelagodnost, bol ili krvarenje u predelu klitorisa. Međutim, to ne znači da treba da se javite lekaru samo ako postoje neki simptomi. U slučaju da niste zadovoljni veličnom svog klitorisa ili ona utiče na Vaš seksualni život, dobro bi bilo da se obratite lekaru i posavetujete se o izboru lečenja.
Kako se postavlja dijagnoza hipertrofičnog klitorisa?
Dijagnoza se postavlja jednostavnim kliničkim pregledom genitalija i anamnezom. Obavezan je pregled endokrinologa. Nekada je neophodno uraditi dodatne analize poput, kariotipa i hormonskog statusa kako bi se isključili poremećaji seksualne diferencijacije.
Kako se leči hipetrofični klitoris?
Redukcija hipertrofičnog klitorisa dovodi do zadovoljavajućih rezultata i vraća morfološki oblik klitorisu bez narušavanja seksualne funkcije. Sama operacija traje oko sat vremena.
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i pacijent se postavlja u ginekološki položaj.
Nakon pravljenja reza na sredini klitorisa, kavernozna tela se pažljivo identifikuju i razdvoje od okolnih struktura. Disekcija kavernoznih tela se produžava sve do pubične kosti nakon potpunog razdvajanja neurovaskularne peteljke. Nakon odstranjivanja najvećeg dela kavernoznih tela, glans se prišiva na ostatak kavernoznih tela pri pubičnoj kosti. Nakon operacije postavlja se kateter i kompresivni zavoji. Kateter se vadi nakon 1-2 dana. Moguće komplikacije operacije su otok tkiva, tačkasto krvarenje ili formiranje ožiljka.
Pacijent se može vratiti normalnim fizičkim aktivnostima nakon 5 do 6 dana od operacije.
