Funkcionalna urologija

Labioplastika

Hipertrofične labia minora predstavljaju stanje uvećanih malih usana.  U nekim slučajevima postoji i preklapanje i pokrivanje vaginalnog otvora. Ovakvo stanje može predstavljati funkcionalni problem, kao i estetskii i psihološki problem. Pacijentkinje mogu imati smetnje prilikom seksualnog odnosa, tokom bavljenja sportom ili pri održavanju higijene.

Kako nastaju hipertrofične labia minora?

Hipertrofične labia minora mogu biti:

  • Urođene
  • Stečene – male usne se uvećaju nakon porođaja, povrede ili u toku prirodnog procesa starenja.

Kako se postavlja dijagnoza hipertrofičnih labia minora?

Dijagnoza se postavlja jednostavnim kliničkim pregledom.

Kako se leče hipertofične labia minora?

Definitivno rešenje pruža hirurgija operacijom koja se naziva labioplastika. Cilj operacije je uspostavljanje pravilne proporcije malih i velikih usana uz postizanje odgovarajućeg estetskog efekta.
Hirurzi koji se bavi ovom problematikom su usko specijalizovani u domenu urogenitalne i rekonstruktivne hirurgije.

Labioplastika podrazumeva rekonstrukciju i hirurško modelovanje malih usana, pri čemu se višak tkiva uklanja. Intervencija se može izvoditi u lokalnoj anesteziji. Intervencija se planira nakon završetka menstrualnog ciklusa zbog lakšeg postoperativnog toka.

Kako izgleda postoperativni oporavak?

Ubrzo nakon intervencije pacijentkinja se otpušta kući.
Koriste se konci koji se spontano razgrađuju, pa nije potrebno da ih hirurg uklanja, što doprinosi većem komforu samog postoperativnog toka.
Primenjuju se antibiotici, kao i lekovi protiv otoka i bolova.
Potrebno je uzdržavanje od seksualnih odnosa i težih fizičkih vežbi u trajanju od 4 nedelje.

Privatno: Labioplastika

LABIOPLASTIKA

KAKO SE RADI LABIOPLASTIKA?

Saznajte sve o labioplastici, jednoj od procedura za korekciju usana vagine.

Pre nego što vas uputimo u kompletnu hiruršku proceduru, neophodno je da ukratko objasnimo šta je labioplastika.

Labioplastika je, najčešće, procedura korekcije malih usana vagine u cilju njihovog smanjivanja i korekcije boje. Podrazumeva uklanjanje tamnih ivica, čime se dobija mladalački i ružičast izgled stidnih usana koje s godinama mogu izgubiti jedrinu.

Korekcija može biti usmerena i na smanjenje dužine i veličine stidnih usana i najčešće se radi iz dva razloga: funkcionalnog (smetnja prilikom seksualnog odnosa) i estetskog (u svrhu podmlađivanja).

Budući da se korekcija ne mora raditi u opštoj anesteziji, u dogovoru sa hirurgom i anesteziologom najčešće se pre zahvata rade laboratorijske analize.

Možemo razlikovati dva načina izvođenja labioplastike. U jednom se ivice malih usana podrezuju u vidu trakice, kako bi se postigao njihov mladalački i ružičast izgled. U drugom se, u obliku slova V, odseca višak tkiva usana i spaja u dva sloja, čime ostaje samo mali ožiljak.

Pristup određuje hirurg, u zavisnosti od potrebe i građe stidnih usana pacijenta.

Kada je u pitanju labioplastika, nekoliko nedelja nakon intervencije potrebno je sprovoditi posebnu negu, ali i izbegavati sve aktivnosti koje podstiču znojenje ili zagrevanje. Seksualna apstinencija se takođe preporučuje tokom tih nedelja.

Rezultati labioplastike su vidljivi odmah, a smatraju se konačnim nakon što splasne otok.

U moguće komplikacije labioplastike ubrajaju se otok (koji se povlači nakon nekoliko dana) i neprijatnost prilikom odlaska u toalet. Mogući su još i vidljiv ožiljak, hipersenzibilnost i privremena utrnulosti, uz pigmentne promene u predelu ožiljka.