Pejronijeva bolest

Pejronijeva bolest predstavlja oboljenje u kom dolazi do formiranja tvrdih naslaga u jednom od omotača penisa, koje dovodi do bolnih erekcija, krivljenja i skraćenja penisa.

• Spada u relativno često oboljenje
• Javlja se u svakom životnom dobu, ali najčešće između 50. i 60. godine života

Pejronijeva bolest može biti udružena sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, poremećajima masti u krvi, kao i sa stvaranjem tvrdih naslaga na omotačima tetiva šake (Dipitrenova bolest).

Koje su osnovne karakteristike Pejronijeve bolesti?

• Postojanje otvrdnuća (plaka) na telu penisa
• Krivljenje (deformacija) penisa
• Skraćenje dužine penisa
• Bolne erekcije
• Otežan ili potpuno onemogućen seksualni odnos
• Erektilna disfunkcija (impotencija)

Kako se postavlja dijagnoza Pejronijeve bolesti?

• Na osnovu navedenih simptoma
• Kliničkim pregledom kojim se potvrđuje postojanje otvrdnuća – plaka na penisu
• Ultrazvučnim pregledom penisa
• Fotografijom penisa u erekciji
• Testom erekcije – izazivanjem medikamentozne, veštačke erekcije u ambulantnim uslovima

Zašto nastaje Pejronijeva bolest?

• Do danas nije utvrđeno šta je direktan uzrok nastanku ove bolesti, ali se smatra da ponavljana mikrotrauma, na bazi urođene predispozicije dovodi do upalne reakcije, zatim do taloženja fibrina, i kasnije kalcijuma. Sve se to manifestuje u vidu otvrdnuća na omotaču penisa koje zovemo plak.

Faze Pejronijeve bolesti

• Aktivna (faza progresije bolesti) – karakteriše se bolnim erekcijama i povećanjem deformiteta, a traje uglavnom oko 12 meseci.
• Stabilna (faza mirovanja bolesti)- karakteriše se odsustvom bola i nenapredovanjem deformiteta. Krivina penisa je stalna u ovoj fazi i ne menja se više.

Kako se leči Pejronijeva bolest?

Lečenje Pejronijeve bolesti može biti konzervativno i hirurško.

• Neoperativno (konzervativno) lečenje podrazumeva oralnu, topikalnu i injekcionu terapiju.

1. Oralna terapija Pejronijeve bolesti NIJE efikasna prema svim publikovanim studijama. U toku aktivne faze može se primeniti neki od antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) u cilju smanjenja bola. Ostala oralna terapija, koje se, na žalost, i dalje često propisuje (npr. vitamin E, Potaba, Kolhicin, tamoksifen, pentoksifilin) NIJE efikasna i NE MOŽE rešiti Pejronijevu bolest.
2. Topikalna terapija samo u pojedinim slučajevima može uticati na održavanje i smanjenje plaka (npr. verapamil gel).
3. Injekciona (intraleziona) terapija može ponekad dati dobre rezultate, i to samo prilikom primene supstance – klostridijalne kolagenaze (Xiapex) u sam plak. Ostale supstance (npr. steroidi) nemaju efekat u lečenju Pejronijve bolesti i ne preporučuju se.

• Hirurško (operativno) lečenje Pejronijeve bolesti

Cilj operativnog lečenja je korekcija krivine (kurvature) penisa uz kompletno vraćanje funkcije penisa.

Jedan od najvažnijih koraka je procena hirurga u kom momentu se pristupa operativnom lečenju.

Operacijom ne može da se zaustavi bolest, ali se može, u potpunosti, korigovati postojeći deformitet i povratiti puna funkcija penisa. Zbog toga se operativno lečenje planira kada je bolest u mirnoj, stabilnoj fazi (nenapredovanje deformiteta i odsustvo bola) u trajanju od minimum 6 meseci!

S obzirom na specifičnost i zahtevnost operativnog lečenja Peyronijeve bolesti, kao i veći izbor operativnih tehnika koje se primenjuju, neophodno je da operaciju izvodi hirurg koji je usko specijalizovan iz domena urološke rekonstruktivne hirurgije i svakodnevno se bavi ovom oblašću.

Operacije se mogu izvoditi u opštoj ili regionalnoj (spinalnoj) anesteziji, kada pacijent može biti budan tokom izvođenja operacije.

Postoje tri osnovna hirurška pristupa:

1. Korekcija deformiteta plikacijom penisa
2. Korekcija deformiteta uz primenu grafta (“zakrpe”)
3. Ugradnja penilne proteze

Pri donošenju odluke o izboru operativne tehnike, hirurg uzima u obzir godine pacijenta, postojanje erektilne disfunkcije, veličinu plaka, stepen zakrivljenosti penisa, dužinu trajanja mirne faze, kvalitet tkiva i vaskularizacije.

1. Korekcija deformiteta plikacijom penisa, podrazumeva skraćivanje duže strane penisa u cilju ispravljanja zakrivljenja. Ova metoda se ređe koristi, a primenjuje se samo ukoliko se radi o manjim deformitetima, odnosno ukoliko je zakrivljenje manje od 30°.
2. Korekcija deformiteta korišćenjem grafta ima za cilj kompletnu obnovu anatomije i funkcije, uz produženje penisa. Sam plak se preseca, skraćena strana se na taj način ispravlja i produžava, a defekt se rekonstruiše pomoću grafta. Tokom operacije koristi se geometrijska metoda u cilju potpune korekcije deformiteta. Osnovni preduslov za izbor ove operativne tehnike je očuvana erektilna funkcija.

Rekonstrukcija defekta graftom

3. Ugradnja penilne proteze (implanta) se izvodi ukoliko je Pejronijeva bolest praćena i erektilnom disfunkcijom. Danas postoje dve osnovne vrste penilnih proteza: polutvrde (semirigidne) i naduvavajuće (inflatibilne). U toku operacije se koriguje deformitet i ugrađuje odgovarajući implant. Cilj operacije je vraćanje dužine penisa, korekcija deformiteta i omogućavanje penetracije. Zahvaljujući operativnoj tehnici koja se koristi, nakon ugradnje, penis ima potpuno normalan izgled i nije moguće vizuelno uočiti ni jednu od komponenti penilne proteze. Seksualni odnos sa ovom vrstom proteza je najpribližniji prirodnom odnosu i ni jedan od partnera ne može osetiti prisustvo penilnih proteza tokom odnosa. Više o vrstama penilnih proteza i njihovoj ugradnji možete pročitati ovde

Kako izgleda postoperativni oporavak?

• Nakon operacije pacijent ostaje u bolnici još dan ili dva.
• Propisuje se terapija antibioticima i lekovi protiv bolova.
• Potrebno je previjanje kompresivnim zavojem tokom narednih 7 dana.
• Za rane na koži se uglavnom koriste resorptivni konci, koji se sami razgrađuju, pa ih nije potrebno uklanjati.
• Ukoliko je rađena operacija uz korišćenje grafta pacijentu se savetuje upotreba lekova za pojačanje cirkulacije u penisu, kao i primena trakcionih aparata ili VEP pumpe radi postizanja maksimalnih efekata operacije i sprečavanja komplikacija.
• Ukoliko je rađena operacija ugradnje penilne proteze, pacijent se obučava za njeno korišćenje.
• Savetuje se uzdržavanje od seksualnih odnosa 4-6 nedelja.

Cilj operativnog lečenja Pejronijeve bolesti je postizanje maksimalnog funkcionalnog i estetskog rezultata, koji omogućava seksualne odnose i time značajno doprinosi kvalitetu života pacijenta i partnera.